Stope

Stope se otvaraju predamnom, ženo, stope, kojima

ne vidim ni kraja ni konca, stope, koje me nose kao reka,

u koju tonem tiho i polako, stope, koje ma bacaju kao

vetar u nedosanjana vremena, kojih nema, stope, koje su

prevelike za mene i premale za tebe, stope su moj privid,

ženo, tvoj privid, obećavaju nam zemlje, u kojima nema

nepravdi, gde se sve vrti brzo i nepredvidljivo, sa neverovatnom

žurbom, i uvek se sve završi srećno, zemlje, gde ljubav

vlada svakom mišlju, usmerava svaki pokret, svaki dodir. Stope

se otvaraju predamnom, ženo, mame me i zovu, stope, u koje

imam poverenja, kao što čarobnjak ima poverenje u kristalnu kuglu,

u zvezde, stope, koje sledim kao ratnik, koji celoga života lovi

jednog samog samcatog moćnog jelena i u susretu s njim sasvim

se menja, kao da se ponovo rađa, postoje stope koje sledim,

u nepoznato ih sledim, ženo, i čekam, da li će me dovesti do

nekih drugih stopa, onih stopa, koje možda ti slediš.

Egotrip 1

O meni snimaju visokobudžetne dugometražne filmove, o meni

snimaju beskrajne serije sa hiljadu i hiljadu nastavaka,

biografi opisuju moju životnu priču, glavni sam

junak najboljih romana, nadahnuće i inspiracija umetnika,

po meni se zovu gradovi i fudbalski klubovi, po meni se

zovu zubne paste i sapuni, moj rođendan slave

svuda k’o državni praznik, na svim zgradama u koje sam

kročio, blješte se zlatne spomen ploče, grade mi

spomenike, crtaju moje portrete, opevaju me u epskim pesmama

i u narodnjacima, tinejdžeri nose majce s mojim

likom i tetoviraju moje ime na intimne delove tela,

deo sam snova svake žene, možda i ponekog muškarca, dnevno

dobivam milijone pisama, a ja, nimalo uzvišen, ni malo naduven,

živim običnim životom i družim se sa izabranim bogovima.

Autoput II

Kupiću karton, hamer, mnogo crtaćih papira i kolaž, onda ću

iščačkati rajsnadle i spajalice i kad sve bude spremno povezaću

kontinente i do zuba naoružan, sa ljubavlju u srcu i mirom u mislima,

s ognjem u jednoj i mačem u drugoj ruci, krenuću na put, prvo ću

stati u Južnoj Americi, poljubiću krst i pobiću šest milijona gladne

brazilske dece, onda krećem na Bliski istok, poljubim krst,

kleknem i izmasakriram sve Arape, žene, starce i drugu

nejač, onda krećem u Japan, poljubim krst, kleknem,

prekrstim se i u dva poteza sa lica zemlje izbrišem dva milijonska

grada, onda odjurim u Severnu Ameriku, poljubim krst, kleknem,

prekrstim se, izmolim očenaš i počistim sve što nije belo, na kraju

se vratim u Evropu i još zadnji put poljubim krst, kleknem, prekrstim se,

izmolim očenaš, pokropim se svetom vodicom, onda zapalim lomaču

na koju pobacam pedere, lezbače i feministkinje a i doktore nauka

i druge naučnike i mudrace, neka gori, u ime Oca, Sina i Svetoga

duha, u ime Deve i svih svetaca, u ime vatikanskih starina.